Ako biste želeli da obradujete svoju porodicu i nešto im poklonite u tako lepoj večeri kao što je Badnjica tj Badnje veče, mogli biste se malo potruditi i pokazati kako vam je stalo da sami nešto napravite i kroz simboliku darujete svoje voljene. S obzirom da je Božić odmah sutradan, dobiće poklone koje ste im spremili za taj praznik, a na Badnjoj večeri trebaju osetiti nešto više od samog materijalnog davanja.
1. Pokloni pod badnjakom
Pripremite male paketiće napunjene suvim voćem i posnim slatkišima, lepo ih upakujte i neobično dekorišite, ispišite imena ukućana, pa stavite ispod badnjaka. Uz svaki paketić dodajte papir s imenom onoga kome je namenjen i s porukom da mu cela ta godina bude slatka i lepa kao slatkiši koje poklanjate. Ovakav poklon je simboličan, ne košta uopšte mnogo, a lep je gest ispunjen dobrim željama.
2. Slama u obliku poklona
S obzirom da je slama simbol Božića, možete od nje napraviti simpatične figurice i pokloniti svojim ukućanima da ih okače na jelku. Napravite nekoliko raznih figurica, uvežite ih koncem u boji i upakujte u formu poklona, pa uz poruku obradujte porodicu. Lako je od slame izraditi anđelčića, zvezdu i slične stvari, ne zahteva mnogo vremena, a uvek izmami osmeh onome ko ga dobije.
3. Poklon praštanja i pomirenja
Već smo spomenuli kako je ovo vreme praštanja i ljubavi, pa zato možete napraviti i jedan takav poklon. Ako ste u prošlom periodu imali nesuglasice sa nekim od članova porodice, ovo je prilika da napravite „poklon praštanja i pomirenja“ i pokažete dobru volju da se sve vrati na stazu ljubavi. Kupite neku sitnicu za koju znate da ih taj član porodice baš voli, pa uz nju dodajte lepo dekorisanu poruku u kojoj pišete da vam je žao zbog nesuglasica koje ste imali i da ste sigurni kako ih razumevanjem i pažnjom možete izbeći u budućnosti.
4. Zajednička kutija želja
Svaka porodica je jaka onoliko koliko ljubavi i razumevanja u nju unese svaki član. Zato napravite neku simpatičnu kutiju od tvrde hartije, ukrasite je grančicama i slamom, stavite u nju malo suvog voća i slatkiša, pa je iznesite na sto. Recite svakom od ukućana da na papir napiše svoje dobre želje i nadanja vezana za članove porodice. Sve napisano stavite u „zajedničku kutiju želja“ i ostavite je do iduće Badnje večere, kada ćete to ponovo pročitati i videti koliko ste se promenili vi i vaše želje. Ili su, možda, ostale iste.
5. Poklon zahvalnosti
Svaki član naše porodice na svoj način utiče na nas. Neki bolje, neki lošije, ali svi imaju neki uticaj i oblikuju naše živote. I sigurno je da je svako od njih učinio nešto dobro za vas. Zato uzmite lep papir ili karton i na njemu napišite ono zbog čega ste zahvalni svakom članu vaše porodice. Upakujte to u koverte, rolnice uvezane slamom ili neke male kutije, na svakom poklonu napišite ime onoga kome je namenjen i obradujte svoje voljene.
Možda vam se ovi pokloni ne čine važni, ali verujte da svaki nesebičan čin pokazivanja brige i ljubavi donosi još više ljubavi i otvara nove prilike za tople ljudske kontakte. Ako već obeležavate Badnje veče, setite ste zašto je baš porodica ta u kojoj se Božić slavi, a ne neka velika grupa ljudi. Setite se sa koliko ljubavi je vaša domaćica spremila svu hranu za ovaj praznik i pomislite kako je to njen poklon svima vama. Sigurno je birala baš ona jela koja najviše volite.
Nekada davno, Božić se obavezno slavio i pridavao mu se veliki značaj, pa je onda odjednom postao nepopularan sa dolaskom nove vlasti i ljudi su se od tog praznika bili odrodili, pa im nije ni predstavljao mnogo. Nakon nove izmene državnog poretka, obeležavanje Božića je postala neka vrsta mode, da bi se vremenom stvari malo slegle i potražio dublji značaj.
Kako se radi o prazniku koji predstavlja rođenje i stvaranje, dakle, novi život, nove početke i nove šanse, on se obavezno proslavlja u krugu porodice i okuplja je, jer iz porodice sve potiče. S obzirom da Božiću predstoji dugi post i odricanje, Badnje veče dođe kao kruna ovog praznika.
Kada govorimo o Badnjoj večeri i onome što obeležava Badnji dan, ne možemo da ne spomenemo kako je ovaj dan ispunjen raznim narodnim običajima i verovanjima. To je dan kada se peče pečenica i spremaju mnoge đakonije za sutrašnji Božić. Sve domaćice su zauzete pripremom kolača i slanih jela kojima će obradovati svoje najmilije. Posebna pažnja se posvećuje seči badnjaka i njegovom unošenju u kuću. U mnogim pravoslavnim porodicama se celu godinu čuva grančica badnjaka kao zaštita kuće. Takođe, za Badnju večeru se pripremaju posebna posna jela, pogača i obavezan prebranac.
Zanimljivo je da je na ovaj dan zabranjeno tući decu, kao i započinjati bilo kakvu svađu. Ne daje se ništa iz kuće, a poželjno je otplatiti sve dugove i vratiti posuđeno, kako bi se u toj godini živelo rasterećeno. Svako u porodici ima svoje zadatke, a pečenje pečenice je sigurno jedan od centralnih. S obzirom da se dugo postilo, pečeno prase ili jagnje predstavlja pravu poslasticu i ima veći značaj nego inače. Za to je zadužen domaćin kuće i njegovi pomoćnici. Naravno, domaćinov zadatak je i da oseče i donese badnjak u kuću. Kako se badnjaku pripisuju magijska svojstva, to mora biti lepo hrastovo ili cerovo drvce da bi ukućani bili zdravi i snažni. Takođe, badnjak mora biti bogat lišćem da bi u kuću s njim ušlo i mnogo blagostanja.
Unošenje slame u kuću je još jedan od zadataka koji pripada domaćinu. Ovom običaju se posebno raduju deca jer tada mogu nesmetano da se igraju u slami i da traže sitne poklone koje su domaćini u nju stavili. Slama predstavlja postelju na kojoj je rođen Isus Hristos i simbolično nam pokazuje da nije bitno odakle je čovek potekao nego u šta je izrastao, tj. kakav je postao. Svako od nas je veličina za sebe, samo ako to želi biti.
Pre same Badnje večere, domaćicu čekaju mnogi zadaci. Potrebno je očistiti svu kuću kako bi se Božić dočekao u lepom ambijentu i kako sa sobom ne bismo „vukli prljavštinu“ u godini koja je pred nama. Takođe, ona mora pripremiti sva mrsna jela za sutrašnji Božić, a i svu posnu hranu za tu posebnu večeru. Mnogi ljudi kažu da im je Badnja večera najslađa i najlepša večera u godini. To ne čudi jer se priprema sa mnogo ljubavi i iščekivanja, a jedu je svi zajedno okupljeni oko trpeze. Kada se sedne za sto, obavezno se proverava da li svaki član porodice ima svoju senu dok sedi jer to znači da će godinu do kraja proživeti.
Nakon što se u kuću unese badnjak i domaćica ga blagosilja i daruje, jedan njegov deo se ostavlja za položajnika koji će sutradan doći da rasplamsa vatru u ognjištu i poželi mnogo zdravlja i svakog dobra toj porodici. Domaćica ima obavezu da spremi poklon za tog položajnika i da ga posebno daruje jer se veruje da od njegovih reči zavisi mnogo toga u toj godini.
Svaki normalan čovek želi da vidi svoju porodicu zdravu i sretnu, pa tako poželi i da je nekim poklonom obraduje i poveća tu sreću. Posebno uzbuđenje i želja za takvim činom, uvek se javljaju u značajnim prilikama, kakva je i ova. Pitanje je sad da li je smisao poklona da ostavi neki materijalni utisak ili je njegov smisao pokazivanje pažnje i ljubavi prema drugima. Drugim rečima, ako je neko celu godinu bio loš prema vama, povređivao vas na razne načine i onda vam poklonio skupi nakit, čini li ga to dobrim čovekom i poništava li sve što je do tad bio? S druge strane, ako je neko tu istu godinu bio pažljiv prema vama, pomagao kad god je trebalo, nasmejavao vas i činio vam dan lepšim, a onda vam poklonio ručno rađenu čestitku sa lepim željama, čini li ga to lošim i umanjuje li sve što je do tad uradio?
Badnje veče bi trebalo biti vreme kada je porodica okupljena oko molitve i praštanja. To nisu samo prazne reči. Ako čovek ne prašta, znači da ne razume drugoga, a samim tim nosi grč i bes u sebi jer se oseća oštećeno zbog nečijih dela. Tek kad zastanemo i pokušamo razumeti nečije motive i teškoće, možemo shvatiti zašto je neko uradio to i to. Često ljudi čine loše stvari jer su zavidni, a zavidni su jer su nesretni i jer se osećaju manje vrednima, a žele nešto što nemaju i ne znaju kako to postići, dok vi to imate. Ako tako pogledamo stvari, oprostićemo drugima njihova dela i pomoći im da shvate sebe i budu sretniji. Samim tim ćemo i sami biti sretniji. Dakle, praštanje itekako ima smisla.
Drugi bitan momenat Badnje večeri je i molitva. Naravno da se ovde ne misli na to da tražite od Boga da vam pokloni ferari. Doduše, ako vam je to velika želja, vi pokušajte, nikad se ne zna šta može biti. Ali vratimo se suštini. Kada čovek iskreno moli za nešto, posebno u bolu i nevolji, on ne oseća nimalo nadmenosti, bahatosti, nego je pun poniznosti i zahvalnosti za pomoć koju traži. Kao takav, čovek otvara svoju dušu, kaje se za sve loše što je do tad uradio, menja svoju energiju i biva mnogo svesniji i bolji. Zato je molitva nešto što ima ogromnu snagu. Zar nismo mnogo puta čuli da piše u Bibliji „Traži i daće ti se“? Dakle, potrebno je zamoliti iskreno, bez sebičnosti i otvorena srca da bi se nešto dobilo.
U ljudskom životu postoji još nešto na što čovek često zaboravlja, a Badnje veče je idealna prilika da se toga priseti. Radi se o zahvalnosti. Ako malo razmislimo, moraćemo priznati da od Boga stalno nešto tražimo i da se vrlo retko setimo da Mu zahvalimo na onome što imamo. A sigurno svi imaju na čemu da zahvale. Čak i oni teški trenuci u nečijem životu su bili određena pouka i nada da će čovek naučiti šta i kako ne treba. Zato, kada se svi ukućani okupe oko Badnje večere, trebaju iskreno zahvaliti za hranu koju imaju i za to što su zajedno. Naravno, i za još mnogo toga.
A što se tiče našeg naslova, možemo zaključiti samo ovo: velika je POTREBA poklanjati ljubav svojoj porodici, ali je i veliki LUKSUZ ljubav primati, pa je na taj način i cenite.
